Aktivno prisećanje: kako da se testiraš i proveriš šta pamtiš

Formula na stranici može da ti deluje poznato, a da je se ipak ne setiš na kontrolnom. Aktivno prisećanje ti pomaže da otkriješ tu razliku: skloni beleške i samostalno se priseti odgovora. Možeš naglas da objasniš pojam, nacrtaš skicu ili rešiš kratak zadatak. Zatim uporedi svoj odgovor sa pouzdanim rešenjem. Tako saznaješ šta treba sledeće da vežbaš.

Zašto da se testiram kad mogu ponovo da pročitam beleške?

Roediger i Karpicke su u eksperimentima iz 2006. godine proučavali učenje iz tekstova. Testovi prisećanja poboljšali su pamćenje na kasnijim proverama u poređenju sa dodatnim učenjem. Dunlosky i saradnici su u pregledu iz 2013. godine takođe ocenili vežbanje putem testova kao veoma korisnu tehniku učenja. Ovi nalazi podržavaju redovno uključivanje prisećanja u učenje. Ne obećavaju određenu ocenu niti pokazuju da je prisećanje formule dovoljno za rešavanje svakog zadatka.

Čitanje i dalje ima svoju ulogu: pomaže ti da upoznaš novu ideju i razumeš objašnjenja. Kada razumeš kratak deo, zatvori beleške i pokušaj da ga objasniš. Ako ne znaš kako da počneš, vrati se manjem delu lekcije. Prođi kroz rešen primer, pa bez gledanja pokušaj da odgovoriš na jednostavnije pitanje. Ne moraš dugo da gledaš u prazan papir.

Kako aktivno prisećanje izgleda u geometriji?

Koristi ovu kratku lekciju o Pitagorinoj teoremi: u pravouglom trouglu ABC sa pravim uglom kod temena A, BC je hipotenuza. Nalazi se naspram pravog ugla i najduža je stranica. Teorema kaže da je BC² = AB² + AC². Dužinu stranice iz njenog kvadrata dobijaš pozitivnim kvadratnim korenom. Pre računanja izrazi sve dužine u istoj jedinici.

Pročitaj lekciju, prekrij je i samostalno nacrtaj trougao. Obeleži pravi ugao. Zatim na papiru odgovori na pitanja ispod. Ako praviš fleš kartice, svako pitanje napiši na prednju, a odgovor na zadnju stranu. Odgovor neka ostane skriven dok ne pokušaš da odgovoriš.

• Kada možeš da koristiš Pitagorinu teoremu? Očekivani odgovor: kada je trougao pravougli.
• Koja stranica je hipotenuza ako je pravi ugao kod temena A? Očekivani odgovor: BC, zato što se nalazi naspram tog ugla.
• Koja jednačina povezuje dužine stranica? Očekivani odgovor: BC² = AB² + AC².
• Ako je AB = 9 cm i AC = 12 cm, koliko iznosi BC? Očekivani odgovor: BC² = 81 + 144 = 225, pa je BC = 15 cm.

U računu prikaži jednačinu i korenovanje. Sam konačni odgovor 15 ne pokazuje da li si izabrao pravi postupak. U završnoj rečenici navedi jedinicu: stranica BC dugačka je 15 cm. Proveri da je rezultat veći od dužine svake katete.

Kako da ispravim pogrešan odgovor tako da mi ispravka pomogne?

Pretpostavimo da napišeš BC = 9 + 12 = 21 cm. Imenuj grešku: direktno sabiraš dužine, iako teorema sabira njihove kvadrate. Napiši BC² = 9² + 12² = 225, pa BC = 15 cm. Prekrij rešenje i pokušaj sa drugim pravouglim trouglom čije su katete 7 cm i 24 cm. Hipotenuza treba da bude 25 cm.

Svaki odgovor označi kao tačan bez pomoći, nepotpun ili netačan. Kod nepotpunog odgovora navedi šta nedostaje. Možda pamtiš jednačinu, ali zaboravljaš uslov da trougao mora da bude pravougli. Vrati se tom pitanju tokom nekog narednog učenja. Pogrešan odgovor pokazuje na čemu treba da radiš; posle njega treba da slede objašnjenje i novi pokušaj.

Kako da ovo uklopim u dvadeset minuta učenja?

Probaj da pet minuta posvetiš razumevanju kratkog dela, sedam odgovaranju sa zatvorenim beleškama, pet proveri i tri ponovnom pokušaju kod teškog pitanja. Ova vremena su praktičan početni predlog. Promeni ih kada neka tema zahteva više objašnjenja. Na početku sledećeg učenja odgovori na nekoliko ranijih pitanja pre nego što otvoriš beleške.

Kada znaš odgovor, promeni zadatak. Okreni trougao, promeni brojeve ili se zapitaj zašto možeš da primeniš taj postupak. Uz definiciju navedi i primer. Tako proveravaš da li umeš da primeniš ideju kada je pitanje drugačije postavljeno. Ako te isti pojam stalno zaustavlja, zamoli nastavnika za objašnjenje pre nego što napraviš još kartica.

Koje navike umanjuju korist aktivnog prisećanja?

• Odmah okreneš karticu: prvo izgovori ili napiši odgovor da bi mogao da proveriš čega si se samostalno setio.
• Koristiš neodređena pitanja poput „Pitagora?“: pitaj za uslov, jednačinu ili konkretan račun.
• Prihvataš odgovor zato što zvuči poznato: uporedi ga sa konkretnim stavkama koje mora da sadrži.
• Učiš samo sa kartica sa formulama: dodaj zadatke u kojima moraš da izabereš postupak i izvedeš račun.

Uz fleš kartice u aplikaciji Graduo možeš sebi da postavljaš pitanja o svom gradivu. Proveri njihove odgovore u beleškama, pokušaj da odgovoriš na svako pitanje pre otkrivanja rešenja i odredi kada ćeš ponovo vežbati teške kartice. Napravi fleš kartice